превражий
ПРЕВРАЖИЙ, а, е, заст. 1. поет. Вражий. Ой, превражі пани-ляхи. Що ж ви наробили? Скільки ж бідних запорожців Ви з світу згубили (Укр.. думи.., 1955, 86).
2. лайл. Чортів, бісів. [Хор:] Антін козу веде. Превражая коза не йде (Кроп., V, 1959, 272); - Я молотив би його, поки б увесь цебер горілки випив. Бийте, батьки, превражого сина! (П. Куліш, Вибр., 1969, 146).
ВІДМІНОК | ЧОЛ. РІД | ЖІН. РІД | СЕР. РІД | МНОЖИНА |
---|---|---|---|---|
Називний | превражий | превража | превраже | превражі |
Родовий | превражого | превражої | превражого | превражих |
Давальний | превражому | превражій | превражому | превражим |
Знахідний | превражий, превражого | превражу | превраже | превражі, превражих |
Орудний | превражим | превражою | превражим | превражими |
Місцевий | на/у превражому, превражім | на/у превражій | на/у превражому, превражім | на/у превражих |