прорубка
ПРОРУБКА, и, ж. Дія за знач. прорубати, прорубувати.
ВІДМІНОК | ОДНИНА | МНОЖИНА |
---|---|---|
Називний | прорубка | прорубки |
Родовий | прорубки | прорубок |
Давальний | прорубці | прорубкам |
Знахідний | прорубку | прорубки |
Орудний | прорубкою | прорубками |
Місцевий | на/у прорубці | на/у прорубках |
Кличний | прорубко | прорубки |